…naslov?
Priznajem,sa naslovima mi je uvik bilo teško,aaa na koncu konca,zašto bi nešto uvik moralo imat naslov?
Evo,koliko samo ima nespretnih naslova i nespretno naslovljenih stvari…
I ja sad uopće neman pojma zašto se zapetljavan u štoriju o ‘naslovu’?
Kao da će mi sam naslov dat dobru priču?
Zanimljivo mi je bilo kroz školu,kada bi pisali zadaćnicu iz hrvatskog jezika,uvik san se mučila sa naslovom,a puno puta mi se činilo da sam postavila potpuno promašen i neadekvatan,naslov.
Eto,vanka cvrčki poje pismu,ja se ne mogu banjat jerbo brojin ‘ one dane u misecu’ i virovali ili ne,uvatila se naslova!
Za Gospu Blaženu,reka bi moj pokojni did.
A sila za kompjuter s namjeron da napišen lipu kartolinu sa našeg hrvatskog Jadrana 🙂
Biće me uvatila fjaka,jer kako objasnit pomanjkanje inspiracije i volje za pisanjem,ako ne našom dalmatinskon fjakon.
A ako ćete za prav,nije se ni šjor Smoji uvik dalo lupat na makinju i bilježit sve one lude štorije i dogaaje našega Splita.E!
Nego,šta san ja uopće tila napisat?
Š ta reć,a da ne ispadne tupasto?
Reć ćete,’pa počela si o naslovu,kako nikad nisi znala dat pravi naslov štivu…..’
I je.
Kako tada u skuli,tako i sad kad mi četrdeseta maše iza kantuna…
Ma neka.Ko ovo pročita,ako se bar malkice nasmije onako pinku,pinku….ja najsritnija na svitu!
Jer danas se teško čoviku smijat…gruba su vrimena…
Ali proć će!
Zato smijte mi se posestrime drage,jer je osmijeh najlipša stvar i besplatan je,a za me neprocjenjiv!
I eto naslova!
Ha,haaaa -Osmijeh!
Primite srdačan pozdrav!
Zrinka