“Čuj, stara moja, ja tak više ne mrem. Ne mrem i gotovo!“

“Dobro, da čujem…“ rezignirano sam uzdahnula i (ispod šiški koje puštam da mi se ne vide bore na čelu) škicnula zgodnog mladog konobara. On mi uzvrati osmijehom.

“Eto, o tome ti ja pričam!“ uzruja se moja prijateljica u dizajnerskom kostimiću i sa savršenim frizom.

“Fakat ne kužim kaj je s tim frajerima! Svaka bezveznjača voda nekog pod ruku, samo ja soliram. Ma, dosta mi je svega!“

“što hoćeš time reći?“ obrušim se na nju. Ne znam zašto, ali malo sam se osjetila pogođeno. “Okej, soliram, pa što! A zar ti nisi u sretnoj vezi s onim… kak se ono zove?“

“Ah, T.!“ uzvikne razdraženo. “ Njegov kvocijent inteligencije bio je na razini nižeg primata. Nemam pojma kak je uspio postati tako visokopozicioniran direktor u banci.“

“Možda nam zato i jest ovako nizak kreditni rejting“, oprezno izustim.

“Ma daj, ne budi smiješna! On je bio patološki škrtac! Baš kao i onaj fosil H. Okej, H. je bil fakat dobro novčano potkožen. Ak zanemariš gebis i slušni aparat. Znaš kak to ide, barem na početku: poklončići, večerice, romantični vikendi u Parizu. Ljetovanje na jahti, skijanje u St.Moritzu. Pa mogla sam valjda malo zažmiriti na jedno oko, kaj ne?“

“Nisam baš sigurna kako se može zažmiriti na alternativno zubalo i treći mirovinski stup, gospodična sponzoruša!?“

“Znala sam da buš mi došla s tim sponzoruša forama. Al ja nisam takva! Nisu svi bili takvi! Recimo Z. je bio zgodan i mlađahan dečkić. Za moj ukus možda čak malo i prezgodan. Uvijek sam imala osjećaj da nas je troje. On, ja i njegov napumpani ego. Sate i sate bildao je u teretani, a u kupaonici je bil duplo više neg ja! Cure su ga oblijetale ko vinske mušice. I kaj da radim s takvim? S njim jednostavno nisam dolazila do izražaja!

“Pa dobro, jesi li ikada imala nekog dobrog, brižnog dečka? Mislim, svaka od nas, barem jednom u životu morala je imati nekog dobricu!“

“M.!“ uzvikne posprdno.

“Taj me nosil ko malo vode na dlanu. Pisao ljubavna pisma, dočekivao me s buketom crvenih ruža. Kuhao i izvodio u kazalište. šetao je i mog cucka, u svako doba noći, skakao na svaki moj mig. I znaš kaj? Dosadio mi! Na kraju sam mu uvalila pesa da ima kaj bedinati, a ja si našla onog doktora… Kak se ono zval?“

“L.?“ upitam oprezno.

“Ma, bravo!“ usklikne, ali lice joj se ponovo zgužva od muke. Nisam mogla pojmiti što je s tim finim doktorom moglo poći po zlu.

“Taj je bio pravi pravcati hipohondar. Prao je ruke stoput dnevno, na njegovom je tijelu bakterija mogla umrijeti od usamljenosti. Morali smo skidati cipele i dezinficirati kvake. Svake je večeri u krevetu čitao debele medicinske enciklopedije umjesto da…“

****

Bez brige! Nisu sve žene poput moje prijateljice. Svaka se pametna žena na svoj način prilagođava tržištu ponude i potražnje: ili ne traži dlaku u jajetu, ili snižava kriterije. A neke jednostavno imaju sreće s frajerima! Ili obrnuto!